Strateški razvojni pravci energetskog sektora Bosne i Hercegovine do 2050. godine
- „Konvencionalna“ paradigma razvoja energetskog sektora u BiH, koja je uglavnom bazirana na fosilnim gorivima, dugoročno je neodrživa sa političkog, ekonomskog, okolinskog, socijalnog i klimatskog stajališta.
- Ukoliko se sistematično upravlja transformacijom energetskog sektora energetska tranzicija predstavlja razvojnu priliku za bosansko-hercegovačku ekonomiju i društvo.
- Potencijali obnovljivih izvora energije – OIE (npr. hidropotencijal, energija vjetra, Sunca i biomase) u BiH su dovoljni za potpunu dekarbonizaciju domaće potrošnje električne energije do 2050. godine, uz zadržavanje potrebnog nivoa sigurnosti snabdijevanja.
- Unaprjeđenje energetske efikasnosti u svim segmentima proizvodnog lanca u energetskom sektoru kao i uvođenje prakse energetskog menadžmenta predstavljaju ključni preduslov za efikasnu energetsku tranziciju.
- Elektrifikacija transporta i grijanja, pod uslovom da je proizvodnja električne energije bazirana na OIE, predstavlja ključni pokretač dekarbonizacije ovih sektora koji ujedno doprinosi smanjenju zagađenja okoline.
- Fleksibilnost elektroenergetskog sistema je preduslov integracije varijabilnih obnovljivih izvora energije. Fleksibilnost treba realizovati na strani proizvodnje, potrošnje kao i razvojem i integracijom regionalnog tržišta električne energije.
- Digitalizacija proizvodnje, prenosne i distributivne mreže kao i potrošnje sa ciljem izgradnje „pametnih“ mreža predstavlja tehnološku infrastrukturu energetskog sistema 21. vijeka koju treba sistematično razvijati.
- Planiranju održive energetske tranzicije treba da prethodi izrada strategije i programa smanjenja energetskog siromaštva.
- Pravična tranzicija i ekonomsko restrukturiranje rudarskih regiona su preduslovi za održivu transformaciju termoenergetskog sektora.
- Učešće svih društvenih aktera u realizaciji energetske tranzicije, a posebno potrošača/prosumera i građana je preduslov za demokratizaciju energetskog sektora.
Razvoj energetike koji je zasnovan na navedenim strateškim pravcima, zahtijeva prije svega usvajanje koncepta modernog, održivog energetskog sistema kao razvojne paradigme. To prvenstveno iziskuje konceptualnu promjenu („resetovanje“) svijesti o održivosti energetike sa okolišnog i klimatskog aspekta.